Category

Vesti iz sveta lova

Bogati ljudi vole lov u Srbiji

By | Vesti iz sveta lova

U Vojvodini love i vlasnici “adidasa“ i “roleksa“

U elitna vojvođanska lovišta, ponovo dolazi evropski lovci. Bogati Nemci i Švajcarci love jelene, Austrijanci vole i divlje svinje

SOCIJALIZAM je lovu vratio feudalni sjaj! Dok je taj sistem vladao i na našim prostorima, ova misao nekadašnjeg lidera SSSR Nikite Sergejeviča Hruščova imala je apsolutnu potvrdu, posebno u Vojvodini. Na nekoliko bogom danih lokacija, naročito duž srpskog toka Dunava, izgrađena su, i uređena, ekskluzivna lovišta čiji su redovni gosti bile na hiljade bogatih lovaca iz celog sveta.

– To vreme se lagano vraća, jer našu klijentelu u poslednje vreme ponovo čine u svetu poznati biznismeni, glumci, pevači, sportisti – kaže, u lovištu „Karakuša“ koje se, na 2.250 hektara, prostire između Rume i Sremske Mitrovice, Marta Takač, direktor „Vojvodina šuma“. – Zato, iz godine u godinu, raste i prihod koji od lova ostvarujemo.

[iconbox title=”POSLAO IH KRALj ALEKSANDAR ” icon=”format-text-bold.png”]JELENE koji, zahvaljujući steroidima, rastu neuporedivo brže od običnih i znatno su veći, zemlje poput Hrvatske i Mađarske uvoze sa Novog Zelanda. Do 30-ih godina prošlog veka, međutim, te divljači na ovom ostrvu uopšte nije bilo. Prve, rasplodne primerke im je, iz lovišta Tikveš, poslao – kralj Aleksandar Karađorđević.[/iconbox] Ovu tvrdnju ona ilustruje podacima da je to javno preduzeće u 2010. od lovstva zaradilo 89, godinu dana kasnije blizu 95, a u 2012. oko 97 miliona dinara. „Vojvodina šume“, inače, imaju 17 lovišta koja se prostiru na ukupno 110.000 hektara, a „Karakuša“ nije ni najbogatije, ni najatraktivnije. U njoj se, istina, na 2.250 hektara uzgaja oko 200 jelena i 500 divljih svinja, ali su, i po broju i po kvalitetu krupne divljači, daleko ispred lovišta „Kozara“ kod Bačkog Monoštora i „Apatinski rit“ kod Apatina.

– U prvom na oko 11.500 hektara imamo 1.300 jelena i oko 700 divljih svinja, a u drugom, koje se prostire na 6.300 hektara, oko 400 jelena i 300 divljih svinja – veli, za „Novosti“ Đorđe Šimunovački, pomoćnik direktora „Vojvodina šuma“ za lovstvo.

Reč je o lovištima koja se, uz samu obalu Dunava, prostiru u beskraju stoletnih šuma i u koja, dodaje Šimunovački, strani lovci najčešće i najradije i dolaze. U njihovim ranojutarnjim plavičastima izmaglicama se, upravo ovih dana, završava rika jelena ili doba parenje ovih plementihi životinja, koje je, ma koliko to surovo zvučalo, istovremeno i vreme njihovog odstrela.

– Ove godine je, među ostalima, odstreljeno i šest primeraka čiji rogovi su, po međunarodnim kriterijumima, dobili zlatne medalje – potvrđuje Šimunovački. – Najvrednije je nosio jedan mužjak u „Apatinskom ritu“. Odstrelio ga je strani lovac, a rogovi su dobili čak 233 poena. Vrednost im je više desetina hiljada evra.

U skladu sa pravilima koja važe svuda u svetu, ni u „Vojvodina šumama“ ne žele da otkrivaju identitet svojih gostiju, naročito ne onih najbogatijih, ali potvrđuju da oni dolaze iz Nemačke, Austrije, Grčke, Španije, skandinavskih zemalja… Prema saznanjima „Novosti“, u „Apatinskom ritu“ su, baš tokom tek izmaklog septembra, uz ostale, ljubavnim zovom opijene jelene lovili, i ulovili, vlasnici čuvene švajcarske fabrike satova „Roleks“ i ništa manje čuvenog nemačkog proizvođača sportske opreme „Adidas“.

– Ne samo to: naši jeleni su tada otišli i u niz zemalja Južne Amerike i bili osnova da se ova divljač razvije i raširi po celom „zelenom kontinentu“ – dodaje Vladimir Marković.

– Lovci iz svake zemlje imaju svoj stil lova i omiljenu divljač, pa tako Nemci i Švajcarci love isključivo jelene, Austrijanci, uz njih, vole i divlje svinje, a Španci, kojih je sve više, srndaće – nabraja dr Vladimir Marković, docent na katedri za lovstvo novosadskog PMF. – Cena za trofejne rogove naših jelena se, inače, kreće od 10.000 do 35.000 evra, što za lovačku strast bogatih ljudi nisu prevelike pare.

Ono što strane lovce dodatno motiviše da dođu u naša lovišta jeste način uzgoja divljači, ali i način lova koji se razlikuje od lova u drugim zemljama.

– Za razliku od drugih zemalja, ovde se ne lovi u ograđenim revirima, već na širokom prostoru, što je mnogo izazovnije i na neki način viteškije, jer divljači daje mnogo veće šanse da preživi – objašnjava Marković. – S druge strane, uzgoj naših jelena je potpuno prirodan i njihovi rogovi su mnogo, mnogo cenjeniji od rogova jelena čiji rast se, u ogromnoj većini drugih zemalja, ubrzava steroidima i drugim veštačkim sredstvima.

VOLI SRNDAĆE

JEDAN od najstrastvenijih lovaca u vojvođanskim lovištima je hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“ i jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope. Za razliku od lovaca iz Nemačke ili Austrije on, međutim, lovi isključivo srndaće, pa je gotovo svake nedelje u lovištima oko Bečeja, Novog Bečeja, Ade, Novog Kneževca i drugih gradova uz Tisu, gde je te divljači inače najviše.

Krenuo u lov na jelene, a prehranio ga lov na sitnu divljač…

By | Vesti iz sveta lova

Džin Penaflor (72) krenuo je u lov na jelene, kada se izgubio u divljini Severne Kalifornije i preživeo 18 dana na sitnoj divljači i bilju.

Po spašavanju u bolnici

Penaflor se izgubio posle pada, zbog koga je nekoliko sati bio u nesvesti. Po povratku svesti Džin se probudio u magli, i od tada pa svih 18 dana, nije uspeo da se dokopa civilizacije. Spasilačke ekipe krenule su u potragu za izgubljenim lovcem, ali ih je loše vreme omelo.

Osim što je trpeo glad, Džin je imao i problema tokom hladnih noći kada bi se najčešće uvukao pod lišće i grejao uz vatru. Smatrao je da su mu šanse da preživi veoma male, ali nije imao nameru da se preda. Hranio se gušterima, vevericama i biljem koje je umeo da raspozna kao pitomo. Jednom je uspeo da ulovi zmiju, a većinu vremena provodio je u blizini izvora vode.

Jelene je, da ironija bude veća, viđao često, ali policiji je izjavio da nije imao snage da ih lovi, već samo da se divi njihovoj lepoti , ali i da žali za svojim stanjem.

Skoro tri nedelje je prošlo dok njegove pozive u pomoć nije čula grupa lovaca. Džina su pronašli tri milje dalje od mesta gde je poslednji put viđen, što nije čudno kada se uzme u obzir da je nepristupačni teren uradio svoje i da se on nije kretao dalje od izvora vode.

Spasiocima je trebalo nekoliko sati da stignu, ali do tada su se već lovci sami snašli i na improvizovanim nosilima izneli Džina do mesta gde je helikopter mogao da ga preuzme. Porodica je pohvalila njegovu veštinu da upotrebi sve što je naučio gledajući svoje omiljene emisije o opstanku u prirodi pa su ga iz milošte prozvali divlj čovek.

LSV: prvi put u istoriji saveza isključeno šest LU članica!

By | Vesti iz sveta lova

Na sajtu LSV osvanulo je obaveštenje sa sednice UO od 03.10., u kojem se navodi da je šest LU isključeno iz članstva saveza zbog neplaćanja članarine. Nema objašnjenja o razlozima neplaćanja, mada iole upućeni mogu da pretpostave o čemu se radi, a i u diskusiji se izmedju redova provlače mogući razlozi.

Prenosimo deo informacije:

Na sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine održanoj u Futogu trećeg oktobra ove godine jednoglasnom odlukom isključena su sva lovačka udruženja koja nisu platila članarinu za tekuću godinu. Na ovaj način okončane su dileme šta činiti u ovakvim situacijama. Sednicom je presedavao predsednik Milan Pažin.

Kako je lovačkoj  javnosti poznato nekoliko lovačkih udruženja nisu izmirili svoje obaveze prema Lovačkom savezu Vojvodine do momenta odlučivanja na sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine. U uvodnim napomenama predsednik Milan Pažin izneo je podatak da je do sada svoju člansku obavezu izmirilo 15.381 lovaca a da to isto nisu učinila lovačka udruženja Senta, Srbobran, Pančevo, Apatin, Sivac i Žabalj. Kako stvari stoje postoje obećanja da će lovačka udruženja iz Vršca i Žablja  to ipak učiniti.

– Prošli su svi rokovi za plaćanje članskog doprinosa prema Lovačkom savezu Vojvodine i zaista mi je neprijatno zbog onih koji su svoju obavezu izmirili na vreme. U ovakvim situacijama Statut Lovačkog saveza Vojvodine je jasan, ingerencije šta činiti su poverene upravo Upravnom odboru a ne Skupštini kako je to regulisano Statutom Lovačkog saveza Srbije. Članstvo u Lovačkom savezu Vojvodine je dobrovoljno pa stoga svako lovačko udruženje može biti ili ne biti ili konačno istupiti iz članstva. Odluka koju danas moramo doneti nije jednostavna jer ovo je prvi put da imamo ovakav scenario od osnivanja Lovačkog saveza Vojvodine, rekao je predsednik Milan Pažin u svom uvodnom obrazloženju najave tačke dnevnog reda.

U diskusiji koja je potom usledila Ferenc Irmenji, predsednik Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine rekao je da da su u lovačkim udruženjima koja nisu izmirila svoje obaveze takve odluke doneli pojedinci ili manje grupe ali nikako i svi lovci. Prema njegovim tvrdnjama za neplaćanje mnogi  članovi lovačkih udruženja i ne znaju a istovremeno je istakao da je siguran da za tako nešto nema odluka Skupština lovačkih udruženja. Ipak Irmenji nije za isključenje jer represija nikada nije bila dobra stvar.

Ranko Sikimić je u oštrom tonu i svojoj diskusiji istakao da se radi o cinizmu od strane udruženja koja nisu platila članski doprinos savezu. Prema Sikimiću ovo previše drugo traje da bi se tolerisalo.

Rade Medić je istakao da se u narednim godinama mora opreznije ulaziti sa visinom članarine prema savezu. U diskusiji su još učestvovali  Tamaš Lastovič, Mile Najić i Dušan Dokmanov. Svi su bili istovetnog mišljenja da se Statut mora poštovati i da jednostavno nemaju odgovor pred svojim članstvom koja je razlika između njih koji su platili i onih koji su tu obavezu prekršili.

Posle diskusije predsednik Milan Pažin stavio je na glasanje predlog da se sva lovačka udruženja koja nisu platila članski doprinos za 2013 godinu isključe shodno odredbama Statuta Lovačkog saveza Vojvodine i ingerencija po njemu Upravnog odbora. Jednoglasnom odlukom iz članstva u Lovačkom savezu Vojvodine isključena su lovačka udruženja iz Sente, Pančeva, Sivca, Žablja, Apatina i Srbobrana. Na ovaj način ovim udruženjima prestalo je članstvo ovih udruženja u Lovačkom savezu Vojvodine.’

Detaljniji izveštaj možete pogledati klikom na link: http://www.lovackisavezvojvodine.com/

Lovni turizam

By | Organizacija lova, Vesti iz sveta lova | No Comments

Lovišta u Srbiji se ubrajaju među najpoznatija u Evropi. Prirodni potencijali za gajenje skoro svih vrsta divljači su povoljni, što dokazuju mnogobrojni vrhunski trofeji, svetski i evropski prvaci uzgojeni u srpskim lovištima. Od severa do juga Srbije, od ravničarskih predela Vojvodine do planinskih oblasti sa netaknutom prirodom.

Zimski lov

Zimski lov

Srbija ima preko 320 lovišta, na površini od oko 6.500.000 hektara, od čega sa oko 90% površina gazduju lovačka udruženja. U lovištima Srbije postoji 24 ograđena lovišta i 150 lovačkih kuća. Lovački savez Srbije utvrđuje Cenovnik ulovljene divljači, a Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede utvrđuje Kalendar lova. Lovištima gazduju šumska gazdinstva pod okriljem JP “Srbijašume i JP “Vojvodinašume”, kao i lokalna lovačka udruženja u okviru Lovačkog saveza Srbije. U Srbiji se proizvodi i kvalitetno lovačko oružje i izvozi širom sveta.

NAJČEŠĆE VRSTE DIVLjAČI U SRBIJI

Sisari: jelen evropski, jelen lopatar, jelen belorepi, srna, divokoza, muflon, divlja svinja, medved, kuna zlatica, kuna belica, jazavac, ondatra, veverica, sivi puh, zec, lasica, vuk, divlja mačka, šakal, lisica, rakunoliki pas, tvor.

Ptice: siva čaplja, divlja guska, divlja guska lisasta, divlja guska glogovnjača, divlja patka gluvara, divlja patka kržulja, divlja patka riđoglava, jastreb kokošar, leštarka, jarebica kamenjarka, poljska jarebica, prepelica, fazan, liska crna, šumska šljuka, divlji golub grivnaš, divlji golub pećinar, divlji golub dupljaš, gugutka, grlica, sojka (kreja), gačac, siva vrana, svraka. Read More

Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za šume – zahtev za dostavu podataka od korisnika lovišta za centralnu bazu podataka!

By | Organizacija lova, Vesti iz sveta lova

VAŽNO: Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za šume – zahtev za dostavu podataka od korisnika lovišta za centralnu bazu podataka!

Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za šume, je objavila Obaveštenje svim korisnicima lovišta, sa zahtevom za dostavu podataka – izveštaja za lovnu 2011./12. i za lovnu 2012./13. godinu. Obaveštenje je potpisao Perica Grbić, direktor Uprave za šume.

Traženi podaci se moraju popuniti na obrascima u elektronskoj formi na CD, u Excell tabelama, i dostaviti Ministarstvu, Upravi za šume, najkasnije do 10.05.2013. godine, radi formiranja centralne baze podataka o lovištima, kako je i predvidjeno Zakonom o divljači i lovstvu. Dostavljeni podaci će biti korišćeni kao zvanični, a za tačnost podataka odgovaraju ovlašćena lica korisnika lovišta pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću.

Tekst obaveštenja sa zahtevom možete pogledati ako kliknete na sledeći link:

http://www.mpt.gov.rs/postavljen/60/Zahtev

Obrazac za popunjavanje u elektronskoj formi, za 2011./12. godinu:

http://www.mpt.gov.rs/postavljen/60/Obrazac2011-2012

Obrazac za popunjavanje u elektronskoj formi za 2012./13. godinu:

http://www.mpt.gov.rs/postavljen/60/Obrazac2012-2013

VAŽNO: u obrazcima se nalaze posebno rubrike-tabele za unošenje podataka o korisniku, za planska dokumenta, za brojno stanje divljači, za investicije, štete, nezakonit lov, i za hranu i medikamente, itd. Svaku rubriku-tabelu možete otvoriti klikom na odgovarajući reper pri dnu svake strane, ima ukupno 14 tabela za razne vrste podataka. Traženi podaci za tabele se nalaze u planskim dokumentima (lovna osnova i GPGL) i odgovarajućim rešenjima.

Nova radnja Trofej Commerce

By | Organizacija lova, Razno, Vesti iz sveta lova | No Comments

Poštovani prijatelji lova  i streljštva , obaveštavamo Vas da je otvorena nova radnja u Subotici  na adresi  Petefi Šandora 9 , kontakt telefon 024/557-616 .

U ovoj radnji moći ćete da kupujete svoju novu opremu za lov (termo odeću, košulje , prsluke , lovačke čizme , noževi , vabilice i dr…) , municiju  ili oružije .

Po prvi put smo ponudili i iznajmljivanje pušaka za strane lovce ili lovce amatere koji još nisu nabavili svoje oružije. Ukoliko se prvi put srećete sa lovom, naše ljubazno osoblje će Vas uputiti na bitne informacije koje su Vam potrebne kao i kratko upustvo u rukovanju oružijem .

Nadamo se da ćete pre nego što krenete u lov  navratiti u neku streljanu kako bi ste se obučili u rukovanju  sa oružijem. Ukoliko niste svratite do naseg Streljačkog Kluba Trofej , kako bi ste se pravilno obučili i izbgli neprijatnosti u rukovanju oružijem .