LOV  NA  MRMOTA  U  AUSTRIJI

DRUGI PIŠU O LOVU – ZANIMLJIVU PRIČU NAM DONOSI MILAN OSTOJIĆ O LOV NA MRMOTA U SLOVENIJI

Divlja, gotovo netaknuta priroda, bogata raznim biljnim i životinjskim vrstama predstavlja sinonim za austrijska lovišta. Lov u takvom ambijentu pradstavlja san svakog istinskog lovca i ljubitelja prirode, a jedan od naših retkih lovaca, kome se ukazala prilika da uživa u čarima nesvakidašnjeg lova na mrmota (svizca) je Miodrag Žarković Žare iz Beograda, koji je tom prilikom odstrelio dva primerka.

Miodrag Žarković Žare sa odstreljenim mrmotom

Miodrag Žarković tokom lova na mrmote

– Sredinom septembra prošle godine, dobio sam poziv da posetim Austriju i učestvujem u lovu na ovu atraktivnu vrstu divljači, koja je inače malo poznata našim lovcima. Lov se odvijao u pokrajini Tirol, tačnije na fantastičnim lovnim terenima na Alpima, koji se nalaze svega desetak kilometara od austrijsko-italijanske granice – počinje priču Žarković.

Mrmot (svizac) naseljava visokoplaninska područja i granicu šumske vegatacije, gde tokom dana izlazi iz jazbine u potrazi za hranom. Lov na mrmota počinje ranu ujutru i traje tokom čitavog dana. – Zajedno sa stručnim pratiocima i uz pomoć terenskog vozila, uputili smo se u deo lovišta, koji se nalazi u podnožju Alpa, odakle smo put nastavili pešice. Lovili smo na oko 2.000 metara nadmorske visine, a način lova bio je ‘’pirš’’ odnosno pretraga terena, što iziskuje perfektnu moć zapažanja i izuzetnu kondiciju lovca i njegovog stručnog pratioca. Uz pomoć dvogleda osmatrali smo teren i tražili mrmote, koji su se sunčali se na stenama i tražili hranu. Takođe, od velike koristi bio nam je i spektiv ’’Swarovski’’ ATM/STM 80. Lov na mrmota je izuzetno težak, jer se ova vrsta divljači uglavnom odstreljuje na razdaljini od 150-200 metara, što nimalo nije jednostavno, s obzirom da je mrmot izuzetno mali odnosno veličine zeca. U tom lovu koristio sam kombinovanu lovačku pušku ‘’Blaser’’ kalibra 222 Rem/12, sa optikom ‘’Swarowski’’ 1,5 – 6×42 i municiju ‘’Norma’’ sa zrnom težine 3,2 grama – nastavlja priču strastveni lovac Miodrag Žarković.

U ovom delu Alpa, brojnost mrmota je impozantna, tako uživa status lovostajem žaštićene vrste divljači. Austrijski lovci imaju veliko iskustvo kada je u pitanju lov na mrmota.  – Kad mrmot izađe iz jazbine, najbolje je da lovac ne puca odmah, nego da sačeka da se mrmot malo udalji od ulaza u jazbinu, jer u slučaju ranjavanja, divljač koristi poslednje atome snage i beži u jazbinu gde ugiba. U tom slučaju, celokupna porodica mrmota će se iseliti iz te jazbine, pa je iz tog razloga neopghodno da je lovac raskopa i izvadi divljač iz nje. To je inače, veoma težak posao, naročito ako se ima u vidu da jazbina može biti duboka i do dva metra, tako da smo tokom lova bili opremljeni lopatama i ašovima – objašnjava Žarković.

Lov na mrmota je nezamisliv bez iskusnog stručnog pratioca, koji poseduje perfektnu moć zapažanja, koji dobro poznaje teren i navike ove vrste divljači.  – Zahvaljujući idealnim vremenskim uslovima za lov i neizostavnoj lovačkoj sreći, uspeo sam da odstrelim dva primerka ove atraktivne vrste divljači, čiji će trofeji ukrasiti moju lovačku sobu. S obzirom da se lovom bavim više od 35 godina, lov na mrmota mi se zbog neprekidnog osmatranja i pretrage terena odmah dopao jer dosta podseća na lov srndaća, koji mi je omiljeni. Trodnevni boravak u Austriji, odnosno u mestu Gšnic mi je ostao u lepom sećanju, naročito ako se ima u vidu, da sam mrmote lovio u periodu parenja jelenske divljači, pa sam verovali ili ne, sa terase hotela u kome sam odseo, slušao najglasniji ljubavni zov u prirodi – riku jelena. Takođe, tokom lova, uočili smo nekoliko prelepih primeraka alpskog kozoroga i divkoze. Oduševljen sam celokupnim ambijentom i netaknutom prirodom, gostoprimstvom domačina i vrhunskom organizacijom, tako da ću sigurno opet posetiti ovo lovište i oprobati se u lovu na mrmota – kaže za ‘’Zov’’ Miodrag Žarković Žare.

Mrmot (svizac) pripada porodici glodara i naseljava visokoplaninska područja Evrope, naročito masive Alpa. Ima zdepasto telo, pokriveno gustom dlakom koja je na gornjem delu tamnija, dok je na donjem delu svetlijih tonova. Ima masivnu lobanju i kratke noge sa jakim kandžama, prilagođenim za kopanje tunela u zemlji. Živi u jazbini iz koje tokom dana izlazi, usled portage za hranom i radi sunčanja. U periodu od oktobra do aprila prespava dugu i hladnu zimu.

Izraziti je biljojed, hrani se sočnim biljem i raznim vrstama planinskih trava. Živi u porodičnoj zajednici koja broji i preko 12 članova. Ova vrsta ima odličan fekunditet odnosno reproduktivnu sposobnost, koja se ogleda u brzom dostizanju polne zrelosti i velikom broju mladunaca u leglu. Najveći prirodni neprijatelji su mu pernate grabljivice (orlovi), kao i pojedine vrste dlakavih predatora, prvenstveno lisica. Prosečni životni vek mu je oko 18 godina.