LOV NA MRMOTA U AUSTRIJI

By 14/02/2012 September 3rd, 2013 Vesti iz sveta lova

LOV  NA  MRMOTA  U  AUSTRIJI

DRUGI PIŠU O LOVU – ZANIMLJIVU PRIČU NAM DONOSI MILAN OSTOJIĆ O LOV NA MRMOTA U SLOVENIJI

Divlja, gotovo netaknuta priroda, bogata raznim biljnim i životinjskim vrstama predstavlja sinonim za austrijska lovišta. Lov u takvom ambijentu pradstavlja san svakog istinskog lovca i ljubitelja prirode, a jedan od naših retkih lovaca, kome se ukazala prilika da uživa u čarima nesvakidašnjeg lova na mrmota (svizca) je Miodrag Žarković Žare iz Beograda, koji je tom prilikom odstrelio dva primerka.

Lov na mrmota-Austrija

Miodrag Žarković Žare sa odstreljenim mrmotom

Miodrag Žarković tokom lova na mrmote

– Sredinom septembra prošle godine, dobio sam poziv da posetim Austriju i učestvujem u lovu na ovu atraktivnu vrstu divljači, koja je inače malo poznata našim lovcima. Lov se odvijao u pokrajini Tirol, tačnije na fantastičnim lovnim terenima na Alpima, koji se nalaze svega desetak kilometara od austrijsko-italijanske granice – počinje priču Žarković.

Mrmot (svizac) naseljava visokoplaninska područja i granicu šumske vegatacije, gde tokom dana izlazi iz jazbine u potrazi za hranom. Lov na mrmota počinje ranu ujutru i traje tokom čitavog dana. – Zajedno sa stručnim pratiocima i uz pomoć terenskog vozila, uputili smo se u deo lovišta, koji se nalazi u podnožju Alpa, odakle smo put nastavili pešice. Lovili smo na oko 2.000 metara nadmorske visine, a način lova bio je ‘’pirš’’ odnosno pretraga terena, što iziskuje perfektnu moć zapažanja i izuzetnu kondiciju lovca i njegovog stručnog pratioca. Uz pomoć dvogleda osmatrali smo teren i tražili mrmote, koji su se sunčali se na stenama i tražili hranu. Takođe, od velike koristi bio nam je i spektiv ’’Swarovski’’ ATM/STM 80. Lov na mrmota je izuzetno težak, jer se ova vrsta divljači uglavnom odstreljuje na razdaljini od 150-200 metara, što nimalo nije jednostavno, s obzirom da je mrmot izuzetno mali odnosno veličine zeca. U tom lovu koristio sam kombinovanu lovačku pušku ‘’Blaser’’ kalibra 222 Rem/12, sa optikom ‘’Swarowski’’ 1,5 – 6×42 i municiju ‘’Norma’’ sa zrnom težine 3,2 grama – nastavlja priču strastveni lovac Miodrag Žarković.

U ovom delu Alpa, brojnost mrmota je impozantna, tako uživa status lovostajem žaštićene vrste divljači. Austrijski lovci imaju veliko iskustvo kada je u pitanju lov na mrmota.  – Kad mrmot izađe iz jazbine, najbolje je da lovac ne puca odmah, nego da sačeka da se mrmot malo udalji od ulaza u jazbinu, jer u slučaju ranjavanja, divljač koristi poslednje atome snage i beži u jazbinu gde ugiba. U tom slučaju, celokupna porodica mrmota će se iseliti iz te jazbine, pa je iz tog razloga neopghodno da je lovac raskopa i izvadi divljač iz nje. To je inače, veoma težak posao, naročito ako se ima u vidu da jazbina može biti duboka i do dva metra, tako da smo tokom lova bili opremljeni lopatama i ašovima – objašnjava Žarković.

Lov na mrmota je nezamisliv bez iskusnog stručnog pratioca, koji poseduje perfektnu moć zapažanja, koji dobro poznaje teren i navike ove vrste divljači.  – Zahvaljujući idealnim vremenskim uslovima za lov i neizostavnoj lovačkoj sreći, uspeo sam da odstrelim dva primerka ove atraktivne vrste divljači, čiji će trofeji ukrasiti moju lovačku sobu. S obzirom da se lovom bavim više od 35 godina, lov na mrmota mi se zbog neprekidnog osmatranja i pretrage terena odmah dopao jer dosta podseća na lov srndaća, koji mi je omiljeni. Trodnevni boravak u Austriji, odnosno u mestu Gšnic mi je ostao u lepom sećanju, naročito ako se ima u vidu, da sam mrmote lovio u periodu parenja jelenske divljači, pa sam verovali ili ne, sa terase hotela u kome sam odseo, slušao najglasniji ljubavni zov u prirodi – riku jelena. Takođe, tokom lova, uočili smo nekoliko prelepih primeraka alpskog kozoroga i divkoze. Oduševljen sam celokupnim ambijentom i netaknutom prirodom, gostoprimstvom domačina i vrhunskom organizacijom, tako da ću sigurno opet posetiti ovo lovište i oprobati se u lovu na mrmota – kaže za ‘’Zov’’ Miodrag Žarković Žare.

Mrmot (svizac) pripada porodici glodara i naseljava visokoplaninska područja Evrope, naročito masive Alpa. Ima zdepasto telo, pokriveno gustom dlakom koja je na gornjem delu tamnija, dok je na donjem delu svetlijih tonova. Ima masivnu lobanju i kratke noge sa jakim kandžama, prilagođenim za kopanje tunela u zemlji. Živi u jazbini iz koje tokom dana izlazi, usled portage za hranom i radi sunčanja. U periodu od oktobra do aprila prespava dugu i hladnu zimu.

Izraziti je biljojed, hrani se sočnim biljem i raznim vrstama planinskih trava. Živi u porodičnoj zajednici koja broji i preko 12 članova. Ova vrsta ima odličan fekunditet odnosno reproduktivnu sposobnost, koja se ogleda u brzom dostizanju polne zrelosti i velikom broju mladunaca u leglu. Najveći prirodni neprijatelji su mu pernate grabljivice (orlovi), kao i pojedine vrste dlakavih predatora, prvenstveno lisica. Prosečni životni vek mu je oko 18 godina.

Leave a Reply