Lovce zbunjuju markice

Najnoviji propis o obeležavanju ulovljene divljači i trofeja izazvao brojne nedoumice

Ako je u pitanju kaskanje za Evropom i njenim standardima u lovstvu, onda je pojava jednog novog propisa – o obeležavanju ulovljene divljači koja se stavlja u promet – u najmanju ruku nedovoljno pripremljen i zbrzan postupak. I još gore od toga, lovačke organizacije, pa i sam Lovački savez Srbije, nisu o tome dovoljno obavešteni, a propis je već delimično stupio na snagu!
Zvanično, na osnovu člana 67. stav 5. Zakona o divljači i lovstvu (”Službeni glasnik RS”, broj 18/10) Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o uslovima za stavljanje u promet i načinu obeležavanja ulovljene divljači i trofeja divljači, kao i o načinu vođenja evidencije. Naime, kada se ulovljena divljač stavlja u promet (recimo u restorane ili u prodavnice), radi ostvarivanja i obezbeđivanja evidencije i praćenja od mesta ulova do krajnjeg korisnika, mora da bude obeležena i za nju mora da se izda prateća  dokumentacija, i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje lovstvo i propisima kojima se uređuje veterinarstvo.


Da bi se ulovljena divljači (i trofeji divljači) stavili u promet, neophodno je da budu obeleženi evidencionom markicom za obeležavanje ulovljene divljači, koja se evidentira u Centralnoj bazi podataka; da bude izvršena službena kontrola odstreljene divljači i trofeja divljači u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo; da bude izvršeno vađenje unutrašnjih organa odstreljene krupne divljači pre pomeranja sa mesta odstrela i njihovo pakovanje u plastičnu kesu u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo od strane lica koje vrši stručne poslove gazdovanja lovištem (lovučuvara ili stručnog pratioca) i da bude obezbeđena dokumentacija koja prati ulovljenu divljač u prometu, u skladu sa propisima kojima se uređuju lovstvo i veterinarstvo.
Kada je u pitanju obeležavanje odstreljene divljači, ovim pravilnikom propisano je da evidenciona markica bude izrađena od savitljivog plastičnog i otpornog materijala, koja zadovoljava odgovarajuće standarde i za koju se izdaje atest; da bude laka za čitanje sa zaštićenim i neizbrisivim natpisom koji je laserski odštampan; da bude izrađena tako da se ne može ponovo iskoristiti, odnosno da njeno uklanjanje sa obeležene divljači nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja; da je dizajnirana tako da bude trajno pričvršćena i da bude netoksična i neškodljiva po zdravlje i bezbednost. Propisana je i veličina markice. Dužina markice iznosi najmanje 250 mm i sastoji se od osnovnog dela, na kome se nalazi odgovarajući natpis i perforacija za provlačenje užeg dela markice i užeg dela za provlačenje na kome se nalazi nazubljeni deo. Natpis na osnovnom delu markice sadrži dvoslovnu (troslovnu) oznaku divljači, šestocifreni serijski broj, počevši od 000001, zatim oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine.
Posle izvršenog vađenja unutrašnjih organa odstreljene krupne divljači, njen trup se obeležava evidencionom markicom, tako što se ona provlači između kostiju podlaktice ili kroz kožu na trbušnoj duplji. Uži deo se provlači kroz perforaciju i zateže, tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja. Takođe, markicom se obeležava i plastična kesa sa unutrašnjim organima odstreljene krupne divljači, na način da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja.
U slučaju da odstreljenu divljač, trofeje divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači nije moguće obeležiti markicom (u slučaju da je markica izgubljena ili oštećena usled nestručnog rukovanja), odstreljena divljač, trofeji divljači i kese sa unutrašnjim organima odstreljene divljači obeležavaju se brojem evidencione markice, tako što se taj broj prepisuje iz dozvole za lov na delove plastike, kartona ili platna koji se čvrstvo vezuju za trup, trofej ili kesu na kojima moraju da ostanu do momenta službene kontrole.
Propisano je da se markica pribavlja u skladu sa planom odstrela divljači predviđenim godišnjim planom gazdovanja (konkretnog) lovišta za narednu lovnu sezonu. Svaka izdata, kao i svaka neiskorišćena markica iz prethodne lovne godine posebno se evidentira u Centralnoj bazi podataka prema korisniku lovišta kome je izdata. Evidencija sadrži i podatke o izgubljenim i oštećenim markicama, koje su izdate za obeležavanje divljači za koju je izdata dozvola za lov.
Ovim pravilnikom predviđeno je i obeležavanje odstreljene sitne dlakave i pernate divljači, koje se obavlja prilikom prvog kontakta sa odstreljenom divljači. Obeležavanje se vrši stezanjem markice oko vrata, odnosno noge divljači, tako da uklanjanje markice nije moguće bez njenog fizičkog oštećenja. Za obeležavanje sitne dlakave i pernate divljači koristi se jednodelna markica, koja je izrađena od plastike i koja se sastoji od osnovnog dela sa perforacijom za provlačenje i užeg dela za provlačenje. Na osnovnom delu, markica sadrži oznaku SDD za sitnu dlakavu divljač odnosno SPD za sitnu pernatu divljač, šestocifreni serijski broj koji počinje od 000001, oznaku Republike Srbije (SRB), odnosno autonomne pokrajine (APV/APKiM) i mesto za upisivanje tekuće lovne godine. Evidenciona markica za odstreljenu krupnu i sitnu divljač je bele boje, dok je za uhvaćenu krupnu divljač žute boje.
Obeležavanje odstreljene divljači se vrši radi efikasnije evidencije odstreljene divljači i njenih trofeja, kao i kontrole u prometu odstreljene divljači. To, u stvari, prestavlja dokaz da je divljač legalno odstreljena, odnosno da je odstrel bio u skladu sa propisima.
Prema mišljenju Aleksandra Pantelića, primena ovog prvilinika je uz velike napore, administriranje, troškove i utrošeno vreme, moguća jedino u ograđenim lovištima. Naime, u ostalim otvorenim lovištima, imajući u vidu konfiguraciju terena, saobraćajne komunikacije i tradicionalni način obavljanja lova, Pravilnik će naići na brojne poteškoće u praksi, naročito ako se ima u vidu broj zaposlenih u lovstvu u odnosu na broj lovaca i na činjenicu da se time administrativni poslovi znatno povećavaju, a mnoge odredbe gotovo i da nemaju nikakvog smisla, kao na primer odlaganje unutrašnjih organa u plastične kese radi veterinarskog pregleda. Naime, u plastičnoj kesi dolazi do ubrzanog kvarenja ovog sadržaja, što menja boju i strukturu unutrašnjih organa, čiji će pregled, usled gasova i nepodnošljivog neprijatnog mirisa, biti znatno otežan.
Šta će tek biti kada se šire lovačko članstvo upozna sa odredbama ovog Pravilnika, i kako će ih primiti, ostaje da se tek vidi. Nesporno je da će i ova mera uticati na suzbijanje krivolova i mogućnosti da se meso divljači krčmi u javnom prometu bez traga odakle je i kako stiglo i da li su plaćene sve dažbine, nezavisno od toga što je ono i sasvim ispravno. Nesporno je da će se uvesti i više reda i saznanja o putevima i prometu mesa divljači koja dospeva u restorane i prodavnice, ali je nepoznanica koliko će to povećati njegovu cenu i šta će, u krajnjem, iz svega toga rezultirati. Nameću se i brojna druga pitanja, a tek će ih biti, kada se o svemu tome detaljnije upoznaju i sami lovci.

Rokovi

Ovaj Pravilnik je, u delu koji se odnosi na krupnu divljač, već stupio na snagu minulog 1. aprila ove godine. A što se tiče sitne dlakave i pernate divljači, Pravilnik stupa na snagu za godinu dana, odnosno 1. aprila 2013. godine.

Iznenađenje

U razgovoru sa predstavnicima desetak lovačkih udruženja saznali smo da su ”potpuno zatečeni ovim novim Pravilnikom”, i da bi bio red da se o tome održe stručna predavanja, ”neki instruktivni seminari” i slično. Ovako, sve dolazi kao iznenađenje: Pravilnik na snazi, a o njemu se ništa ne zna, lovci kreću u lov, a markica niko nema…

Ćar i vajda!

Hoće li i koliko sve ovo poskupiti lov i meso odstreljene divljači, zasad niko ne zna. Da li će i ove markice biti nešto slično kao ”bus plus” u javnom gradskom prevozu u Beogradu, u kojem ni putnici ni prevoznici ne dobijaju ništa, ali imaju oni koji su ”osmislili celu priču”, tek će se videti. Siguno će se ovajditi proizvođači markica a možda i administracija, koja će i zbog ovog dodatnog propisa morati da bude brojnija i zaposlenija, to je nesporno.

Infrastruktura

Tek posle izvesnog iskustva sa primenom ovog propisa videće se, mada se i sada može pretpostaviti, da će biti itekakvih problema. Recimo, da se brzo i blagovemeno, dok se markirani ulov ne pokvari, stigne iz šume do nekog veterinara, sa iznutricama odstreljene divljači u najlonskom džaku, zatim da svi dobro znaju šta im je činiti i da na vreme obezbede stručni ljude za primenu ovog propisa.

Izvor www.zov.rs

Leave a Reply