Tag

lov na sitnu divljač

Bogati ljudi vole lov u Srbiji

By | Vesti iz sveta lova

U Vojvodini love i vlasnici “adidasa“ i “roleksa“

U elitna vojvođanska lovišta, ponovo dolazi evropski lovci. Bogati Nemci i Švajcarci love jelene, Austrijanci vole i divlje svinje

SOCIJALIZAM je lovu vratio feudalni sjaj! Dok je taj sistem vladao i na našim prostorima, ova misao nekadašnjeg lidera SSSR Nikite Sergejeviča Hruščova imala je apsolutnu potvrdu, posebno u Vojvodini. Na nekoliko bogom danih lokacija, naročito duž srpskog toka Dunava, izgrađena su, i uređena, ekskluzivna lovišta čiji su redovni gosti bile na hiljade bogatih lovaca iz celog sveta.

– To vreme se lagano vraća, jer našu klijentelu u poslednje vreme ponovo čine u svetu poznati biznismeni, glumci, pevači, sportisti – kaže, u lovištu „Karakuša“ koje se, na 2.250 hektara, prostire između Rume i Sremske Mitrovice, Marta Takač, direktor „Vojvodina šuma“. – Zato, iz godine u godinu, raste i prihod koji od lova ostvarujemo.

[iconbox title=”POSLAO IH KRALj ALEKSANDAR ” icon=”format-text-bold.png”]JELENE koji, zahvaljujući steroidima, rastu neuporedivo brže od običnih i znatno su veći, zemlje poput Hrvatske i Mađarske uvoze sa Novog Zelanda. Do 30-ih godina prošlog veka, međutim, te divljači na ovom ostrvu uopšte nije bilo. Prve, rasplodne primerke im je, iz lovišta Tikveš, poslao – kralj Aleksandar Karađorđević.[/iconbox] Ovu tvrdnju ona ilustruje podacima da je to javno preduzeće u 2010. od lovstva zaradilo 89, godinu dana kasnije blizu 95, a u 2012. oko 97 miliona dinara. „Vojvodina šume“, inače, imaju 17 lovišta koja se prostiru na ukupno 110.000 hektara, a „Karakuša“ nije ni najbogatije, ni najatraktivnije. U njoj se, istina, na 2.250 hektara uzgaja oko 200 jelena i 500 divljih svinja, ali su, i po broju i po kvalitetu krupne divljači, daleko ispred lovišta „Kozara“ kod Bačkog Monoštora i „Apatinski rit“ kod Apatina.

– U prvom na oko 11.500 hektara imamo 1.300 jelena i oko 700 divljih svinja, a u drugom, koje se prostire na 6.300 hektara, oko 400 jelena i 300 divljih svinja – veli, za „Novosti“ Đorđe Šimunovački, pomoćnik direktora „Vojvodina šuma“ za lovstvo.

Reč je o lovištima koja se, uz samu obalu Dunava, prostiru u beskraju stoletnih šuma i u koja, dodaje Šimunovački, strani lovci najčešće i najradije i dolaze. U njihovim ranojutarnjim plavičastima izmaglicama se, upravo ovih dana, završava rika jelena ili doba parenje ovih plementihi životinja, koje je, ma koliko to surovo zvučalo, istovremeno i vreme njihovog odstrela.

– Ove godine je, među ostalima, odstreljeno i šest primeraka čiji rogovi su, po međunarodnim kriterijumima, dobili zlatne medalje – potvrđuje Šimunovački. – Najvrednije je nosio jedan mužjak u „Apatinskom ritu“. Odstrelio ga je strani lovac, a rogovi su dobili čak 233 poena. Vrednost im je više desetina hiljada evra.

U skladu sa pravilima koja važe svuda u svetu, ni u „Vojvodina šumama“ ne žele da otkrivaju identitet svojih gostiju, naročito ne onih najbogatijih, ali potvrđuju da oni dolaze iz Nemačke, Austrije, Grčke, Španije, skandinavskih zemalja… Prema saznanjima „Novosti“, u „Apatinskom ritu“ su, baš tokom tek izmaklog septembra, uz ostale, ljubavnim zovom opijene jelene lovili, i ulovili, vlasnici čuvene švajcarske fabrike satova „Roleks“ i ništa manje čuvenog nemačkog proizvođača sportske opreme „Adidas“.

– Ne samo to: naši jeleni su tada otišli i u niz zemalja Južne Amerike i bili osnova da se ova divljač razvije i raširi po celom „zelenom kontinentu“ – dodaje Vladimir Marković.

– Lovci iz svake zemlje imaju svoj stil lova i omiljenu divljač, pa tako Nemci i Švajcarci love isključivo jelene, Austrijanci, uz njih, vole i divlje svinje, a Španci, kojih je sve više, srndaće – nabraja dr Vladimir Marković, docent na katedri za lovstvo novosadskog PMF. – Cena za trofejne rogove naših jelena se, inače, kreće od 10.000 do 35.000 evra, što za lovačku strast bogatih ljudi nisu prevelike pare.

Ono što strane lovce dodatno motiviše da dođu u naša lovišta jeste način uzgoja divljači, ali i način lova koji se razlikuje od lova u drugim zemljama.

– Za razliku od drugih zemalja, ovde se ne lovi u ograđenim revirima, već na širokom prostoru, što je mnogo izazovnije i na neki način viteškije, jer divljači daje mnogo veće šanse da preživi – objašnjava Marković. – S druge strane, uzgoj naših jelena je potpuno prirodan i njihovi rogovi su mnogo, mnogo cenjeniji od rogova jelena čiji rast se, u ogromnoj većini drugih zemalja, ubrzava steroidima i drugim veštačkim sredstvima.

VOLI SRNDAĆE

JEDAN od najstrastvenijih lovaca u vojvođanskim lovištima je hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“ i jedan od najbogatijih ljudi u ovom delu Evrope. Za razliku od lovaca iz Nemačke ili Austrije on, međutim, lovi isključivo srndaće, pa je gotovo svake nedelje u lovištima oko Bečeja, Novog Bečeja, Ade, Novog Kneževca i drugih gradova uz Tisu, gde je te divljači inače najviše.

Krenuo u lov na jelene, a prehranio ga lov na sitnu divljač…

By | Vesti iz sveta lova

Džin Penaflor (72) krenuo je u lov na jelene, kada se izgubio u divljini Severne Kalifornije i preživeo 18 dana na sitnoj divljači i bilju.

Po spašavanju u bolnici

Penaflor se izgubio posle pada, zbog koga je nekoliko sati bio u nesvesti. Po povratku svesti Džin se probudio u magli, i od tada pa svih 18 dana, nije uspeo da se dokopa civilizacije. Spasilačke ekipe krenule su u potragu za izgubljenim lovcem, ali ih je loše vreme omelo.

Osim što je trpeo glad, Džin je imao i problema tokom hladnih noći kada bi se najčešće uvukao pod lišće i grejao uz vatru. Smatrao je da su mu šanse da preživi veoma male, ali nije imao nameru da se preda. Hranio se gušterima, vevericama i biljem koje je umeo da raspozna kao pitomo. Jednom je uspeo da ulovi zmiju, a većinu vremena provodio je u blizini izvora vode.

Jelene je, da ironija bude veća, viđao često, ali policiji je izjavio da nije imao snage da ih lovi, već samo da se divi njihovoj lepoti , ali i da žali za svojim stanjem.

Skoro tri nedelje je prošlo dok njegove pozive u pomoć nije čula grupa lovaca. Džina su pronašli tri milje dalje od mesta gde je poslednji put viđen, što nije čudno kada se uzme u obzir da je nepristupačni teren uradio svoje i da se on nije kretao dalje od izvora vode.

Spasiocima je trebalo nekoliko sati da stignu, ali do tada su se već lovci sami snašli i na improvizovanim nosilima izneli Džina do mesta gde je helikopter mogao da ga preuzme. Porodica je pohvalila njegovu veštinu da upotrebi sve što je naučio gledajući svoje omiljene emisije o opstanku u prirodi pa su ga iz milošte prozvali divlj čovek.